Korejske drame ponovo u kancelariji: Novi pogled na stvarnost radnog mesta

Pogled korejskih drama se ponovo okreće ka kancelariji. Neugodni osmesi na korporativnim zabavama, uzdasi pred Excel tabelama i svakodnevni život zaposlenih koji dan provode držeći se za reč „performans“, oživljavaju na malom ekranu. tvN-ova serija ‘Taepung Sangsa’ i JTBC-ova serija ‘Ask in a Big Company’ su glavni protagonisti.

Ove dve produkcije posmatraju vreme kroz različite prizme. ‘Taepung Sangsa’ pretvara očajanje ere MMF-a u nadu, dok ‘Ask in a Big Company’ prikazuje trenutnu korporativnu kulturu sa realizmom, istražujući „radnog čoveka“ na drugačiji način.

‘Taepung Sangsa’ pripoveda priču o ljudima koji obnavljaju uništenu kompaniju čak i u eri očaja i haosa. Radnja se odvija na pozadini nacionalne krize iz MMF finansijske krize 1997. godine. Kang Tae-poong (Lee Jun-ho), nekada deo scene noćnog života u Apgujeongu, menja svoj životni put nakon što preuzima trgovačku kompaniju posle očeve smrti. Proces kroz koji on i računovođa Oh Mi-sun (Kim Min-ha) obnavljaju kompaniju na ivici bankrota nije samo priča o rastu, već „ep o oporavku zajednice“.

Precizna istorijska rekonstrukcija povećava emocionalno uranjanje. Rekviziti poput pejdžera, Citycom telefona, teleksa i kasetofona savršeno rekreiraju 90-e. Čak i frizure, šminka i odeća nose miris „onih vremena“. Ova visokokvalitetna vizuelna estetika nije samo puka nostalgija. Ona služi kao sredstvo za ponovno stvaranje priče o opstanku jedne generacije koja nije izgubila osmeh uprkos ekonomskim ranama.

‘Ask in a Big Company’ crta „portret zaposlenog“ iz potpuno drugačije perspektive. Kim Nak-su (Ryu Seung-ryong) na prvi pogled deluje kao potpuno uspešan čovek. 25 godina u velikoj korporaciji, vlasnik kuće u Seulu, sin student na prestižnom univerzitetu, sredovečni otac sa luksuznim automobilom.

Međutim, kamera uporno otkriva prazninu iza tog blistavog izgleda. Razotkriva se beznačajnost čoveka koji se drži u organizaciji, nazivan „꼰대“ (kkondae - autoritet starosti), otac otuđen od svoje porodice i osoba koja je svoj život zatvorila u korporativnoj hijerarhiji.

Kim Nak-su liči na šefa koga svi poznajemo. Njegova upornost da kaže sinu „idi u vojsku“, njegovo licemerje da naredi podređenom da se odrekne unapređenja, zavist koju oseća prema uspehu kolege. Čak i scena u kojoj bira torbu, tražeći cenu koja je „jeftinija od šefove, a skuplja od mlađeg“, simbolizuje složenu samosvest njegove generacije. Tako ‘Kim Bu-jang’s Story’ postaje satira stvarnosti prikrivena u obliku komedije.

Popularnost obe drame se na kraju krije u „refleksiji stvarnosti“. Iskustva koja je svako možda imao, prirodno su utkana u zaplet. Iako su smeštene u različite ere, one formiraju međugeneracijski empatiju kroz zajedničku karakteristiku pretvaranja radnog mesta u scenu za „priče o opstanku običnih ljudi“.

Kulturni kritičar Jung Deok-hyun analizira: „Gledaoci su odavno osećali snažnu empatiju prema sadržaju koji odražava aspekte stvarnosti. U eri kada uspeh nije lak, gledaoci žele da pronađu utehu u pričama koje govore u njihovo ime. Precizno hvatanje javne želje za ‘sadržajem koji izaziva empatiju’ je razlog popularnosti ova dva dela.“

Korejski netizeni imaju podeljene reakcije na ove drame. Mnogi su zadovoljni preciznim prikazom 90-ih u 'Taepung Sangsa', dok su neki blago uznemireni realizmom korporativne kulture prikazane u 'Ask in a Big Company'. Ipak, većina veruje da ove drame vrlo precizno osvetljavaju trenutnu situaciju.